ZAŠTITA VAZDUHA U ZAKONODAVSTVU EVROPSKE UNIJE I REPUBLIKE SRBIJE


Rezime

Najnoviji rezultati naučnih istraživanja u vezi sa mogućim posledicama klimatskih promena ukazuju da će one nastale, pre svega, negativnim antropogenim aktivnostima imati veliki uticaj na globalnu životnu sredinu što će svetsko stanovništvo suočiti sa mnogim ozbiljnim problemima.
Cilj Konvencije ujedinjenih nacija o promeni klime (The United Nations Framework Convention on Climate Change – UNFCCC, dalje u tekstu – Konvencija) je smanjenje emisije gasova staklene bašte (Greenhouse Gases – GHG), čime bi se smanjilo zagrevanje atmosfere i povećanje globalne temperature, dok je uloga Kjoto protokola (dalje u tekstu – Protokol) preciziranje ciljeva Konvencije. Princip zajedničke, ali različite odgovornosti Protokola zahteva od bogatih zemalja preuzimanje vođstva u modifikovanju trendova emisije. Cilj ovih dokumenata je smanjenje koncentracije GHG za najmanje 5% u odnosu na nivo emisije iz 1990. godine, i to u periodu od 2008. do 2012. godine. Direktiva Saveta EU o integrisanoj prevenciji i kontroli zagađivanja (Integrated Pollution Prevention and Control – IPPC) usvojena 1996.godine, reguliše sprečavanje i kontrolu zagađenja na integrisan način i tako doprinosi ciljevima Konvencije i Protokola.
U Srbiji su 2004. godine usvojeni Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Primena ovih zakona omogućava integralni sistem zaštite životne sredine, čime se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i propisuju uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti, koja mogu imati negativan uticaj na životnu sredinu, što je zakonodavstvo Srbije približilo ekološkom pravu EU.
Autori: Bekić Bojana, Savić Mirjana

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s