RASPROSTRANJENOST POLIFENOLA U LEKOVITIM BILJKAMA

Majčina dušica

Ljubičica (Viola odorata L) – Ljubičica sadrži 1,694%  (V. declinata Waldst. et Kit.), 1,846 % (V. arvensis Murr.) do 2.108 % (V. tricolor L.) flavonoida .

Ježovina (Ruscus aculeatus L) – Bobice ježovine su crveno obojene i sadrže antocijane: pelargonidin 3-O-rutinoside (64%), pelargonidin 3-O-glucoside (16%), and pelargonidin 3-O–trans–p-coumarylglucoside. plod se koristi u lecenju svih vrsti kamenaca u mokracnim kanalima, bubrezima, mokracnom mjehuru, zatim za jačanje sluznice.

Čaj zeleni – Utvrdjeno je da do 30% suve materije ovoga čaja čine fenolne materije. Glavna fenolna komponenta zelenog čaja je epikatehin-3-galat i epikatehin.

Glog (Crataegus laevigata L) – Koncentracija ukupnih fenola u glogu, prema istraživanjima  iznosila je 1226.3 ± 33.7 mg/100 g (računato na galnu kiselinu), proantocijanidina 108.7 ± 9.2 mg e /100 g (računato na cijanidin), antocijana 58.0 ± 0.1 mg/100 g (računato na cajnidin-3-O-glucosid. Listovi i cvetovi crvenog i belog gloga sadrže flavonske i flavonolske glikozide (1-2 %). Među flavonolima preovladava hiperozid. Viteksin i njegovi derivati važni su predstavnici flavonskih C-glikozida .

Gingo (Gingo biloba) – U listovima ginga utvrđeni su  mono-, di- i trigliglikozidi kemferola, kvercetina i izoramnetina, te neglikozidni biflavonoidi (amentoflavon) .

Sikavica (Cardui mariae fructus) – Plodovi sikavice sadrže 1,5-3 % silimarina – smese flavonolignana silibina, silikristina i silidianina.

Različak a (Centaurea cyanus L) – Cvetovi različka sadrže pelargonidin-3,5-diglukozid, cijanidin3,5-diglukozid i dr. Plava boja potječe od kompleksa cijanidin-glikozida s Fe i Al).

Hibiskus (Hibiscus sabdariffa L) – Cvetovi hibiskusa sadrže antocijane: hibiscina (delfindin-3-ksiloglukozid), zatim delfindin-3-glukozida, cijanidin-3- ksiloglukozida, cijanidin-3-glukozida, delfidin-3-sambubiozid, cijanidin-3-sambubiozid i flavon gosipetin-3-glukozid.

Crni sljez (Malva sylvestris L) – Cvetovi crnog sljeza sadrže malvin (malvidin-3,5-diglukozid) te glukozide s aglikonom delfindinom. 

Divlji mak (Papaver rhoeas L) – Cvetovi divljeg  maka sadrže mekocijanin

(cijanin-3-soforozid) i cijanidin-glukozid. 

Hrastova kora (Quercus robur L. i Quercus petraea (Matt) Leibl) – Kora hrasta lužnjaka i hrasta kitnjaka sadrži 8-20 % treslovina, koje se sastoje od elagtanina, proantocijanidina i kompleksnih  treslovina.

Uspravna petoprsta (Potentilla erecta L) Räuschel) – Podanak uspravne petoprste (srčenjaka) sadrži 15-20 % treslovina, koje se sastoje od elaginske kiseline, proantocijanidina i dimernog elagtanina .

Muškatni oraščić (Myristica fragrans Houtt) – Uz terpene (60-80 %) u eteričnom ulju muškatnog oraščića  nalazi se fenilpropan miristicin.

Cimetovac (Cinnamomum ceylonicum Blume ) – Cimetni aldehid je  osnovna i kvantitativno domanantna polifenolna komponenta (65-75 %) cimetova eteričnog ulja.

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis L) – Listovi ruzmarina sadrže kafenu, klorogensku i ruzmarinsku kiselinu. Ruzmarinska kiselina karakteristična je za vrste porodice Lamiaceae.

Vanilija (Vanilla planifolia) – U plodu biljke vanilije prisutan je polifenol vanilin. Dikumarol je fenolno jedinjenje, koje je utvrđeno u kokotcu (Melilotus officinalis L.), medikarpin, daidzein i kumestrol u lucerki (Medicago sativa L.) i detelini (Trifolium sp.), pisatin u grašku (Pisumsativum L.) izoflavonoidi u soji (Glycine max L.), rotenon iz vrsta rodova Derris i Lonchocarpus.

Nana (Mentha  piperita L) – Analizom fenolnih jedinjenja lista pitome nane ustanoviljen je  veliki sadržaj kafene kiseline i njenih derivata, kao što su litospermicna, ruzmarinska i hlorogenska kiselina i metil rozmarinat, čiji sadržaj dostiže vrednost i do 7%. Flavonoidi pitome nane su zastupljeni u obliku lipofilnih polisupstituisanih flavon glikozida (O-metilovani apigenin i luteolin) i kao flavon i flavanon glikozida, čija koncentracija  doseže i do 17% (Mimica-Dukic i Božin, 2008). Utvrđeno je da su najzastupljenija fenolna jedinjenja pitome nane eriocitrin (eriodiktol-7-O-rutinozid), luteolin-7-O-glikozid i ruzmarinska kiselina, ali su  utvrdili  i prisustvo kafene kiseline i naringenin-7-O-glikozida, dok su slobodne aglikone apigenin, luteolin i eriodiktol dokazali tek u tragu.  HPLC analizom etanolnog ekstrakta pitome nane utvrđeno je  i kvantifikovano prisustvo kafene, hlorogenske i  ruzmarinske kiseline i  r rutina, kao i slobodnih aglikona: kvercetina, naringenina, luteolina i apigenina. Svojim sadržajem je u pitomoj nani dominantna ruzmarinska kiselina

Breza (Betula pendula Roth) – Breza je klasifikovana kao flavonoidna biljka, jer njihov sadržaj doseže i do 3%. Istraživanjima breze dokazano  je da ona sadrži raznovrsne biomolekule biljnih fenola. Dominantni flavonoid breze je hiperozid, a osim njega u brezi su zastupljeni i kvercitrin, miricetin digalaktozid i drugi glikozidi, kao i lipofilni flavonski metilestri, zatim hlorogenska kiselina, fenolkarbonske kiseline i tanini . Osim navedenog, dokazan je i visoki sadržaj jedinjenja iz klase fenola: kvercetin 3-rutinozida (rutina), kvercetin 3-galaktozida (hiperina), kvercetin 3-glukuronida, kvercetin 3-arabinopiranozida, kvercetin 3-arabinofuranozida, kvercetin 3-ramnozida i miricetin 3-galaktozida.

Kim (Carum Carvi L) – Najzastupljenije fenolne komponente kima su glikozidi kemferola i kvercetina . Dominantno fenolno jedinjenje je izokvercitrin sa sadržajem od oko 80 mg/kg suve materije. Kvanmtitativnom analizom kima identifikovani su: kafena, neohlorogenska i ferulna kiselina i izoramnetin kao glavne fenolne komponente. U kimu su zastupljeni i kumarini: 5- i 8-psoraleni, umbeliferon, herniarin i skopoletin. Ispitivanja etanolnog ekstrakta kima HPLC metodom  ukazala su na prisustvo protokatehinske kiseline, kafene, hlorogenske i ruzmarinske kiseline i rutina .

Persun (Petroselinum crispum (Mill) – Peršun sadrži značajne količine flavona apigenina, koji je  prisutan u formi apiina (7-O-apiosida). U korenu peršuna su zastupljeni furanokumarini, od kojih dominiraju bergapten, izoimperatorin i oksipeucedanin  . Kvantitativnom analizom sastava fenolnih jedinjenja etanolnog ekstrakta peršuna  dokazano je  prisustvo: galne, protokatehinske, kafene i trans-cimetne kiseline, luteolina, kemferola i apigenina. Nakon hidrolize utvrđeno je i prisustvo kverecetina.

Krušina (Rhamnus frangula L.) – Primenom HPLC analize u etanolnom ekstraktu krušine identifikovana su i kvantifikovana sledeća jedinjenja: galna, protokatehinska, kafena, vanilinska, hlorogenska, siringična  kiselina, kao i aloe-emodin, a  nakon hidrolize dokazano je i prisustvoferulne kiseline, miricetina, kvercetina, naringenina, luteolina i apigenina.

Breza (Betula pendula Roth) – HPLC analizom u etanolnom ekstraktu lista breze kvantitativno su odredena sledeća jedinjenja: galna, protokatehinska, kafena, hlorogenska kiselina i ferulna kiselina, rutin i apigenin. Nakon hidrolize dokazano je i  prisustvo miricetina, kvercetina, kemferola.

Ispitane biljne sirovine: peršun (Petroselini fructus), krušina (Frangulae cortex), pitoma nana (Mentha piperitae folium), kim (Carvi fructus) i obična breza (Betulae folium) bogat su izvor fenolnih jedinjenja. Sve ispitane biljne droge poseduju antioksidantnu aktivnost, koja se značajno ne menja posle termičkog tretmana .

Kantarion (Hypericum peroratum L) – Flavonoidna jedinjenja su dokazana u 61-oj vrsti roda Hypericum peroratum L. i smatraju se veoma rasprostranjena u ovom rodu. Dugo se mislilo da se u ovoj lekovitoj  biljci nalaze samo flavonoli, ali je utvrđeno prisustvo leutina i njegovog glikozida homoorjentina. Kvercetin, izokvercetin, hiperin, 13,II8-biapigenin, kemferol, tanini, katehin, epikatehin, leukocijanidin, rutin i amentoflavon su polifenoli ustanovljeni u kantarionu. Dokazano je i prisustvo fenolnih kiselina: kafene, hlorogenske, genistic i ferulne.

Laneno seme (Linum usitatissimum L) – U novije vreme se mnogo pažnje poklanja i ispitivanju lignana lanenog semena, jer je utvrđeno da se pod dejstvom crevne mikroflore transformišu u enteenterolakton, koji je po strukturi sličan estrogenima .

Crvena detelina (Trifolium pratense L) – Crvena detelina sadrži izoflavone, biljne hormone, koji podstiču proizvodnju estrogena i regulišu hormonski sastav u organizmu (Herbateka). U crvenoj detelini glavni izoflavoni su formononetin i biokanin A i njihovi glikozidi, ononin i sisotrin, a ostali izoflavoni su: daidzein, genistein, kalikozin, prunetin, pratenzein, pseudobaptigenin, orobol, 3’metilorobol, teksazin i afroromozin i njihovi konjugovani glikozidi.

Čičak (Arctium lappa Linn) – Glavni flavonoidi čička su isokvercetrin i rutin,  a prisutni su i  kempferol-3-o-glucosid i 3-O-ramnoglukosid, kvercetin-7-o-glucosid, 3-o-arabinosid i 3-o-lucosid. Utvrđeno  je i prisustvo fenolnih kiselina u semenu (kafe i kumarin kiselina) i luteolina i kvercetin-ramnozida u korenu čička.

Broć (Rubia cordifolia Linn) – I zolovani su i identifikovali sledeći antrahinoni u broću:

• 1,3-dihydroxyanthraquinone,
• 1,4-dihydroxyanthraquinone,
• 1,2-dihydroxyanthraquinone,
• 2,3-dihydroxyanthraquinon,
• 1,3-dimethoxyanthraquinone,
• 1,3-dihydroxyanthraquinone.

Autor: MPG71