СТАЊЕ ШУМСКЕ ВЕГЕТАЦИЈЕ НА ПОДРУЧЈУ БЕОГРАДА

Košutnjak

Kalemegdan

Укупна површина шума на подручју Београда (градске и приградске општине) износи 35.980 ha. Површина државних шума је 20.064 ha, а шума у приватном власништву 15.823 ha. Степен шумовитости  износи 1,2%.

Површина шума по становнику 0,025 ha. Минимално оптимална површина  шума по становнику једне регије је 0,33 ha да би дошле до изражаја позитивне еколошке функције шума на очување животне средине.

Према подацима из Статистистичких годишњака Београда, 1998-2006. године, укупна шумска површина у градским и приградским општинама није повећавана у раздобљу од 1997.до закључно са 2003. годином и износила је 31.893 ха. У 2005. години дошло је до повећања укупне шумске површине; у појединим општинама (Барајево, Вождовац, Нови Београд, Палилула, Раковица, Сопот, али и до њиховог смањења у другим општинама (Гроцка, Земун, Звездара, Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Чукарица).

Површина шума по становнику по општинама је веома различита и креће се од 0,0 ha на Савском Венцу до 0,23 ha у Барајеву и Сопоту.

Од укупне обрасле површине државних шума састојине високог порекла iznose 11,17 % вештачки подигнути засади 42,72 %, културе четинара 5,50 %, изданачке шуме 40,25 % и састојине мешовитог порекла 0,36 %.У приватним шумама високе шуме има око 20,00 % од укупне обрасле површине.

У укупној обраслој површини државних и приватних шума природног порекла доминирају средњодобне састојине, а доминантна старост је око 60 година. Очуване састојине у укупном државном фонду покривају 88,60 %, разређене 9,59 %, а деградиране 1,81 %.

Градске шуме су:

• Звездара;
• Бањичка шума;
• Кошутњак са Топчидером;
• Степин Луг;
• Торлак, Јајинци;
• Миљаковачка шума;
• Макиш са Адом Циганлијом;
• Шуме уз ауто-пут Београд-Загреб до Сурчина

Приградске шуме су:

• Сремачки рт;
• Gорица;
• Липовица;
• Авала;
• Трешња;
• Космај;
• Обреновачки забран;
• Бојчинска шума

Заштитне шуме су:

• Шуме посебне намене и
• Антропогено основане шуме (биолошка  рекултивација деградираних простора)

Табела 1. Шумске површине градских општина Београда

Локалитет	Површина (ha)
Кошутњак са Топчидером	262,71
Шуме око Белог и Старог двора на Дедињу	75,00
Парк Белог и Старог двора на Дедињу	25,00
Миљаковачка шума	155,95
Бањичка шума	41,59
Звездарска шума	129,00
Степин Луг – Баба Велка – Торлак – Јајинци	491,72
Макиш	380,22
Ада Циганлија	92,65
Шуме уз аутопут Београд–Загреб до Сурчина	159,74

Извор: Инегрална валоризација шумских ресурса Београда, Шумарски  факултет, Београд, 2005.

Највећа шумска површина је подручје Степин Луг-Баба Велка-Торлак-Јајинци (491,72 ha), а најмања Парк Белог и Старог двора на Дедињу (25,00 ha).

Генералним планом Београда предвиђа се повећање зелених површина у Београду са  11.365,27 ha (2001. године) на 20.409,91 ha (2021. године), чиме би значајно повећао просек површина шума по становнику (Табела 5).

Табела 2. Планиране  површине зелених површина у Београду 2001. и 2021. години

Намена	Постојеће стање, 2001. (ha)	Планирано повећање, 2001-2021. (ha)	Укупно планирано (ha)
Зелене површине	11.365,27	9.044,64	20.409,91

Извор: Gенерални план Београда («Сл. лист Београда», бр.27/2003)

Заштићена природна добра

На подручју града Београда заштићено је 37 природних добара:

• Стабло храста лужњака Мелнице у сопотском селу Неменикуће, старости више од 230 година.
• Девет храстова код Јазића колибе у Обреновцу, старости око 180 година;
• Платан засађен приликом градње Конака кнеза Милоша Обреновића 1834. године;
• Стогодишње стабло кедра које је засадио Јосиф Панчић у Толстојевој улици на Савском венцу;
• Бањичка шума;
• Машин мајдан” код Летње позорнице у Топчидеру (геолошки слој из периода горње креде):
• Миоценски спруд на Ташмајдану;
• Морски неогени спруд испод споменика “Победник” на Калемегдану, који представљају остатке медитеранског стадијума у историји Панонског мора.

Меморијални природни споменици су:

• Бојчинска шума на подручју Земуна;
• Стабло лучног јасена у лазаревачком селу Шопићи

Предео изузетних одлика је:

• Велико ратно острво (станиште ретких и угрожених птица мочварица и репрезентативна морфолошка и геолошка творевина).

Јавни паркови

На територији десет градских општина има 65 јавних паркова укупне површине 36,2 ha. Најпознатији су:

• Калемегдански парк;
• Ташмајдански парк;
• Парк пријатељства;
• Хајд-парк;
• Пионирски парк.

Autor:MPG71