Значајни природни ресурси општине Панчево су:
- Пољопривредно земљиште;
- Шуме и шумско земљиште;
- Воде;
- Минералне сировине
Пољопривредно земљиште
Пољопривреда је примарна делатност у општини Панчево, коју карактерише екстензивно коришћење простора. Панчево по пољопривредним ресурсима спада у богатије општине у Србији, са релативно високим степеном стабилности обрадивих и укупних пољопривредних површина. Пољопривредно земљиште заузима 63 322 ha, што је 83,87% територије општине. Највећи простор заузимају оранице и баште (58 981 ha), затим пашњаци (2415 ha), ливаде (564 ha), под воћњацима (474 ha) и виноградима (168 ha), а остали део су рибњаци, трстици и баре (720 ha).
Територија општине Панчево већим својим делом припада ратарско-сточарском макрорејону са значајним компаративним предностима, јер овај макрорејон има могућност наводњавања пољопривредних површина, а тиме и изванредне потенцијале за економски ефикасну и разноврсну ратарску, повртарску и сточарску производњу.
Шуме и шумско земљиште
На територији општине Панчево површине под шумама износе 12 925 ha. Шумама газдује Шумско газдинство „Банат“ у склопу ЈП„Војводинашуме“.
Шума је обновљиви природни ресурс, непосредно утиче на климу и водни режим из чега проистиче низ њених значајних функција:
- Штити земљиште од ерозије;
- Пречишчава ваздух;
- Побољшава укупне микроклиматске услове;
- Незаменљива је у смањењу температурних разлика;
- Штити објекте и просторе од поплава;
- Здравствена, естетска и рекреациона функција;
- Битан је фактор биодиверзитета;
- Извор је материјалних добара кроз приносе, које даје у дрвету, дивљачи и осталим шумским производима
Шумско земљиште је знатно смањено, испод објективних природних услова и потреба.
Пошумљење површине и посечена дрвна маса у Панчеву, 2006.
| Пошумљено у шуми лишчарима, ha |
Обрасла шумска површина, ha |
Посечено лишчара, m3 |
Техничко дрво, m3 |
| 70,37 |
12 925 |
39 207 |
73 |
Извор: Општине у Србији 2007, РЗС, Београд, 2008.
Постојеће пошумљене површине у општини Панчево су у великој мери деградиране и потребне су ургентне мере за њихову ревитализацију. Такође је потребно превођење изданачких шума у виши узгојни облик. Путни појасеви атарских саобраћајница су у великој мери узурпирани, тако да заштитних појасева уз ову врсту саобраћајница готово да нема.
На острву Штефанац налазе се природне састојине старих стабала беле и црне тополе, који су реткост на плавним подручјима у Србији.
Уз водотокове Дунава, Тамиша, Надела и Поњавице делимичне шумска вегетација је веома деградирана.
На подручју Глогоња и Јабуке, а уз Водоток Тамиша превладавају шуме из свезе Салицион алба мада су све претрпеле велики антропогени утицај. Превладавају врсте рода Salih sp. са примесама врсте Populus sp., Ulmus effusa, Alnus glutinosa, у слоју грмља Salix triandra, S. purpurea, Cornus sanguinea, Crataegus nigra… Topole, vrbe,Ulmus effuse, Фраxинус angustifolia, Quercus robur итд.
Природна добра
На подручју општине Панчево постоје три заштичена природна добра:
- Парк природе Поњавица (проглашен 1995. године);
- Споменик природе Три стабла белог јасена код Долова (проглашен 1999. године);
- Спомник природе Кестен Ђурђина у Панчеву (проглашен 2007. године)
На подручју Омољице и Банатског Брестовца налази се заштићено природно добро, предео посебне намене, парк природе Поњавица III категорије-једна од последњих очуваних аутохтоних средина; поред основне намене има научно-истраживачку улогу, пружа могућност праћења стања живог света, а преко тест организама омогућено је да се прати и квалитет животне средине.
У поступку стављања под заштиту су стабло црвенолисне букве и два стабла храста у Омољици. Предлог је и да се размотри могућност да делови Потамишја (остаци Јабучког и Глогоњског рита) и дунавске аде (Штефанац, Чакљанац, Форконтумац, Ивановачка и Брестовачка ада) буду стављени под заштиту.
Воде
Вода је значајан елемент природног богатства општине Панчево. То су, пре свега, токови река Дунав, Тамиш и Надел, затим систем канала у североисточном делу (Дунав-Тиса- Дунав) и велике резерве субартерске воде за пиће.
Насеља се снабдевају водом из локалних изворишта подземних и површинских вода. У периодима када локална изворишта не могу да задовоље потребе становништва, неопходне количине се обезбеђују из великих регионалних система.
За технолошке потребе користи се вода из водотокова.
Минералне сировине
На подручју општине постоје акумулације младих седимената. Утврђена су налазишта глине, шљунка и песка. Економски значајне минерлне сировине су само шљунак и песак.
Autor: MPG71
agroekonomija 