U Beogradu i Novom Sadu 25. Maja 2013.godine održaće se Marš protiv Monsanta u sklopu svetske akcije protiv ove zloglasne firme kada će se širom sveta održavati Marš protiv Monsanta.
Pročitajte više na: http://zelenenovine.wordpress.com/2013/05/07/beograd-i-novi-sad-svetski-mars-protiv-monsanta/
Kako se pravi topljeni sir, pašteta, viršla i industrijska hrana
“Pre 10-ak godina sam se zaposlio kao direktor marketinga u Imleku.
Prvih dana sam obilazio fabriku. Kolege su me odvele do Topione sira.
Ušao sam u zgradu i u veliku sobu, svu u keramičkim pločicama. Na sred
velike sobe, na podu, naspram uredjaja za topljenje, stajala je velika
gomila nabacanih pokvarenih sireva. Sirevi su svi bili iz asortimana
Imlek-a, bili su raznih dimenzija i vrsta, deformisani, sasušeni,
zeleni i beli od budji i plesni koja se uhvatila na njima, neki su
bili naduti od procesa vrenja koji je počeo da se odvija u njima na
sobnoj temperaturi i pored izvora toplote. Gomila užegle hrane za
bacanje. Smeće.
Upitao sam kolegu: “Da li su ovi sirevi za bacanje?”
Kolega mi je odgovorio: “Ne, ne nikako. Ništa se kod nas ne baca.
Ovo su sirevi iz povraćaja iz prodavnica, koji su se pokvarili, oštetili
ili im je istekao rok trajanja, i koji se ovakvi kakve vidite
stavljaju u topionik, istope se, i onda se mlečna mast i protein iz
njih procedi, dodaju se začini i sve to ide u kalupe za topljeni sir.
Od te mase dobijamo topljeni sir, one male trougliće sira za dečiji
doručak, ono što se popularno zove “Zdenka sir“.”
Pročitajte više na: https://nedodjija.wordpress.com/2013/01/19/pismo-nekadasnjeg-direktora-marketinga-imleka/
“Ову фотографију можете претворити у плакат и обавештавати грађанство широм Србије о опасностима од ГМО која нас чека ако се у Скупштини Србије путем новог закона легализује промет ГМО”.
Izvor: http://dzonson.wordpress.com/2013/01/25/plakat-za-borbu-protiv-gmo/
Ukoliko Srbija sa STO sporazumno ne reši pitanje uvoza i distribucije genetski modifikovanih proizvoda, trebalo bi da raspiše referendum.
Kako je rekao predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić možemo da tražimo da za našu zemlju važe uslovi koji važe u EU. “Ustupak bi mogle da učine SAD uz saglasnost njihovih kompanija koje se bave takvom proizvodnjom, tako da Srbija prihvati važeće uslove po pitanju genetski modifikovanih organizama (GMO) i proizvoda na bazi GMO na teritoriji EU, od momenta kada postane punopravna članica Unije”, objasnio je Ševarlić.
Na taj način bi se, istakao je on, izbegle sve dileme tipa ”štapa sa šargarepom” koji se Srbiji nudi već više od jedne decenije, a istovremeno ne bismo bili u gorem položaju nego što su zemlje EU koje se različito ponašaju prema GMO .
Izmena postojećih propisa o GMO i liberalizacija prometa takvih proizvoda na domaćem tržištu uslov je za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), a kako je upozorio Ševarlić, postoji niz dokaza koji ukazuju da su genetski modifikovani proizvodi prehrambeno nebezbedni za potrošače.
“Ne vidim razloga da Srbija sa ovakvim potencijalom za poljoprivrednu proizvodnju, zemljišnim, vodnim i klimatskim uslovima preuzima na sebe takvu obavezu”, naglasio je Ševarlić.
Kako je ocenio, Srbija bi u slučaju da dozvoli uvoz genetski modifikovanog semena i sadnog materijala, a potom i životinja, odnosno stočnog podmlatka, postala uvozno zavisna i godišnje po tom osnovu imala gubitke od oko pola milijarde evra.
Ševarlić, koji je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, objasnio je da je u Evropi pitanje odnosa prema proizvodima od GMO preneto u nacionalnu nadležnost, pa je različito regulisano u pojedinim zemljama.
“Ono što je bitno da proizvodi moraju biti označeni da su na bazi sirovina od GMO, a vrlo mala površina je pod genetski modifikovanim proizvodima, pre svega kukuruzom, krompirom i nešto malo sojom u Rumuniji i Španiji”, naveo je Ševarlić.
Pojedine zemlje, kao Bugarska, liberalizovale su zakon o GMO, ali su pod pritiskom javnosti stopirale taj proces, Mađarska je na putu da totalno zabrani i uzgoj i korišćenje GMO, a Švajcarska koja nije u sastavu EU, ali je evropska zemlja, stavila je moratorijum na bilo kakvu raspravu o GMO do 2017, podvukao je Ševarlić.
Sada imamo i prvu zabranu plasmana proizvoda od GMO na teritoriji severnoameričkog kontinenta – radi se o genetski modifikovanom krastavcu koji je u roku od 24 sata po naredbi kanadskog ministra poljoprivrede povučen sa kanadskog tržišta zbog negativnih i štetnih posledica koje ostavlja po zdravlje stanovništva, ukazao je taj stručnjak.
“Ukoliko pod pritiskom SAD i naših unutrašnjih lobista, budemo primorani da raspravljamo o izmeni Zakona o GMO, predlažem svim lokalnim samoupravama, opštinama, upravnim okruzima i Skupštini autonomne pokrajine Vojvodine da usvoje deklaraciju i proglase svoja područja zonom bez GMO i pre donošenja eventualnih izmena i dopuna Zakona o GMO iz 2009″, rekao je Ševarlić.
On je napomenuo da je Srbija pravni sledbenik SFRJ, koja je bila osnivač GATT, preteče STO, ali je zbog sankcija bila onemogućena da automatski produži status u STO 1995. godine.
Ševarlić je na kraju kazao da su poslednja istraživanja iz 2011. pokazala da oko 80 odsto stanovništva u Srbiji nije za genetski modifikovane proizvode uopšte, a unutar toga je različito učešće stanovništva za plasman uz označavanje i zabranu uzgoja GMO.
Tanjug
Preneto sa sajta : http://www.mojafarma.rs/index.php/201301134884/GMO/Aktuelno/ako-treba-i-na-referendum-o-gmo.html
Pročitajte sledeći tekst u okviru koga je i donji pasos: http://dzonson.wordpress.com/2013/01/15/patriotska-organizacijo-dveri-zakazite-21-03-2013-sveopsti-gradjanski-protest-protiv-donosenja-zakona-o-prometu-gmo/
“Па добро, ако је то тако, зашто су онда Мађари» протерали Монсанто» и почели да уништавају све засаде са ГМО, ако је то безопасно?! Зашто су Бугари такође забранили ГМО ако је то безопасно?!
Дакле, узмимо пример бугара, бугари су изашли на улице и протествовали против ГМО тако да су натерали своју власт да забране промет ГМО. Мађарска власт је такође забранила ГМО и истерала Монсанто из Мађарске!
И ми требамо ОРГАНИЗОВАНО изаћи на улицу попу бугара, само тако ћемо натерати власт да поштује вољу народа, јер народ не може неорганизовано то да учини, ко кокоши без главе које не знају где иду, већ безглаво лутају насумица тамо-амо. Иза нас треба да стане нека патриотска организација, да закаже датум протеста и да до тог датуму врши СТРАХОВИТУ МЕДИЈСКУ КАМПАЊУ ОБАВЕШТАВАЊА СТАНОВНИШТВА О ШТЕТНИОСТИ ГМО-а, онако како се може, путем интернета, мањих ТВ станица, трибина по градовима, лепљењем летака, плаката.”
Da li će Srbija i zvanično otvoriti vrata genetski modifikovanoj hrani, pitanje je o kojem se raspravljalo na prvom javnom slušanju u Domu Narodne skupštine na temu “Uticaj genetički modifikovanih organizama na životnu sredinu i zdravlje”.
Srpski zakon o genetski modifikovanim organizmima je višestruki problem. Nije restriktivan, nije rezultat rada struke, niti je usklađen sa propisima Svetske trgovinske organizacije, kao ni sa određenim propisima Evropske unije.
Stav Svetske trgovinske organizacija je da se ne može zabraniti izvoz i uvoz bilo kog prooizvoda, pa samim tim ni GMO – istakli su u utorak prestavnici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Prema njihovim pravilima, članice STO mogu onemogućiti uvoz određenih proizvoda na osnovu procene rizika. Crna Gora je nedavno postala članica STO, a prema njihovim zakonima, promet GMO je zabranjen, ako ne postoje analize o stepenu rizika.
Više možete pročitati na: http://www.svetpoljoprivrede.com/vesti/gmo-mutanti-prete-tr%C5%BEi%C5%A1tu-srbije
Bundeva nam dolazi s kasnim letom i početkom jeseni. Sve češće treba da je koristimo u svom jelovniku, jer je izuzetno hranljiva, ukusna, ali i dekorativna namirnica.
Sitni plodovi određenih vrsta povrća nazivaju se mini povrćem. Njihova veličina omogućava konzumiranje po principu „jedan plod – jedan zalogaj“. Najpre se mini povće počelo koristiti u vrhunskim restoranima gde se to smatralo kao „status luksuza“, a danas se koristi i u domaćinstvima.
Danas je proizvodnja mini povća poprimila oblik trenda. Mogu se proizvoditi korišćenjem specijalnih sorti ili posebnim tehnološkim postupkom.
U prehodnom periodu nasojanje proizvođača povrća bilo je postizanje što većih prinosa, što krupnijih plodova uz očekivanje većeg profita. Primenom novih tehnologija u poljoprivrednoj proizvodnji prinosi povrća su u poslednjih 15 godina izuzetno povećani, što je rezultiralo prekomernom ponudom i padom cena. Stoga su povrtlari tražili i našli drugo rešenje, a to je proizvodnja mini povrća.
Domovina mini povrća je oblast Bretanje(Francuska) gde je oko 1975. godine započela komercijalna proizvodnja. Danas je Francuska najveći proizvođač i izvoznik mini povrća.
Semenske kompanije u Holandiji u ponudi imaju čitav niz mini sorti raznih vrsta kao u donjem prikazu:
Ima nagoveštaja da se javio interes nekih povrtara u Srbiji za gajenje mini povrća.
Uredio: MPG71
Kod šećera postoji još jedan problem – koji stvara začarani krug.
Po dr Džonsonu, šećer u ljudskom telu aktivira vlastite putanje – i te metaboličke putanje postaju “neregulisan saobraćaj”. Drugim rečima, što više šećera jedemo, to efikasnije ga naš organizam apsorbuje, a što ga više apsorbuje, to mu veću štetu šećer nanosi.
Kako vreme prolazi, postajemo sve osetljiviji – “senzitizirani” – na šećer, i izloženiji njegovim toksičnim dejstvima.
Pozitivna strana ove pojave jeste u tome što osetljivost na šećer opada čak i nakon kratkog “odmora” od šećera, i metaboličke putanje se “regulišu”. Istraživanja nam saopštavaju da čak i svega dve nedelje bez konzumacije šećera izazivaju smanjenu reakciju tela na šećer.
Pokušajte sami. Uzmite dvonedeljni odmor od šećera i ocenite koliko se drugačije osećate.
Ostatak članka pročitajte na blogu: Nedodjija’s Blog
I hope this info helps you fellow sugar addicts!
