STAVOVI POTROŠAČA O POTROŠNJI ORGANSKE HRANE U SRBIJI

Istraživani su stavovi potrošača o potrošnji i kupovini organske hrane u Republici Srbiji. Cilj istraživanja autora (Vlahović Branislav i saradnici) je bio da se identifikuju najvažniji faktori,  koji utiču na tražnju organske hrane.

Izvor Prikaza: http://www.politika.rs/

Rezultati tih istraživanja su sledeći:

  • 75% ispitanika nije upoznato sa zakonom o organskoj hrani;
  • 40% anketiranih ima poverenje u domaće organske proizvode, što je dobra osnovu za povećanje ponude na tržištu;
  • 40% ispitanika organsku hranu kupuje na tržnicama;
  • 50%  ispitanika smatra da organski poljoprivredni proizvodi imaju visoku cenu, što predstavlja značajan limitirajući faktor povećanja tražnje i potrošnje;
  • Oko 50% anketiranih spremna je da plati visoku cenu za kupovinu organskih proizvoda;
  • 75% ispitanika smatra da su organski proizvodi zdravi za ishranu.

Tržište organskih proizvoda  još uvek nije u dovoljno razvijeno. Da bi se to postiglo, odnosno da bi se potrošnja organske hrane podigla na viši nivo, potrebno je:

  • proširiti asortiman proizvoda organske poljoprivrede i prehrambene industrije;
  • imati kontinuiranu ponudu;
  • razvijati adekvatan marketing;
  • obezbediti dobru informisanost;
  • organizovati aekvatnu edukaciju potrošača.

 Uredio: MPG71

LUBENICA – POVRĆE ILI VOĆE

Lubenica (Citrullus vulgaris) je povrće, koje nas mami iosvežava u vrućim letnjim danima. Zbog značajnog  sadržaja šećera često lubenicu poistovećuju s voćem.

Poreklom je iz tropske Afrike. U starom Egiptu su faraoni uživali u njenomj sičnosti i slatkom ukusu. Od tada pa do danas lubenica se proširila na gotovo ceo svet.

Postoji više od 1200 vrsta ovoga slasnog povrća.  Njen plod  je veličine od 1/2 pa sve do 100 kg. Najveća lubenica sorte Carolina Cross dosrigla je težinu od  119 kg.

Unutrašnost  lubenice najčešće je crvena, ali postoje i sorte, koje su narandžaste, žute i bele boje.

KIŠA OTKRILA FOSIL DŽINOVSKOG JELENA

Provala oblaka nad Kostolcem otkrila fosil džinovskog jelena iz poslednjeg ledenog doba. Nađeni mamutska kljova od 3,85 metara i jelenski zubi dugi pet centimetara.

Nezapamćeni pljusak koji se sručio u noći između utorka i srede na Stari Kostolac otkrio je nove fosile na groblju mamuta na brdu Nosak.

Detaljnije pročitajte na blogu – http://tamoiovde.wordpress.com/2012/07/27/kisa-otkrila-fosil-dzinovskog-jelena/

Originally posted on Испеци па реци деци:

Ових дана се навршава четворогодишњица од смрти ове жене!

По чему ли је ова бака била посебна?
На слици је Ирина Сандлер (умрла у 98-ој години) .
За време Другог светског рата она је добила посао у Варшавском гету као водоинсталатер-заваривач.
Имала је скривене мотиве. Будући да је била Немица, знала је о плановима нациста по питању Јевреја. На дну своје торбе за алат она је почела да износи децу из гета,  у задњем делу свог камионета.
Имала је џак у коме је сакривала већу децу.
Ту позади она је возила и пса кога је научила да лаје кад год би јој стража пропуштала камионче кроз капију гета.
Војници, природно нису хтели да се задржавају са псом, који је лајући прикривао звуке које би деца могла произвести.
За време те делатности Ирина је успела да изнесе из гета и, самим тим спасе 2500 деце. Нацисти су је ипак открили и жестоко је…

View original 125 more words

NIKOLA TESLA PREDLOŽEN ZA SVECA

Sinodu Srpske pravoslavne crkve i patrijarhu Irineju upućen je predlog Tesline naučne fondacije iz Filadelfije da se Nikola Tesla proglasi za sveca.

“Obožavanje Nikole Tesle je podignuto u nebeske visine i zato njegovi mladi obožavaoci širom sveta predlažu da on Srbin bude proglašen za sveca. Ovaj predlog potpisalo je nekoliko stotina teslijanaca i on je upućen SPC-u”, kaže Mirna Momčičević, portparol Tesline naučne fondacije.

Podrška ovom predlogu dostavljena je iz Brazila,  Australije, Kanade, Novog Zelanda, Holandije, Austrije, Francuske, SAD i  Srbije.

Genijalni srpski naučnik Nikola Tesla je danas jedna od najpopularnijih ličnosti na svetu. OPRAVDANO!

Originally posted on Lekovite biljke i začini:

Ovo su neke od mudrih izreka o prirodi i biljkama. Vi ako znate još neku slobodno dodajte.

Ako sledimo prirodu kao vodju, nikad nećemo zalutati.
Ciceron

Trud je uzaludan, ako se priroda protivi.
Seneka

Čovek raspravlja, a priroda deluje.
Volter

Reka govori bez prestanka i nikad se ne ponavlja.
Paz

Trn je telohranitelj ruže.
Čehov

U prirodi nema opraštanja.
Beti

Samo u prirodi čovek može da se nauči mudrosti.
Betoven

Volim čoveka, ali mi je priroda milija.
Bajron

Kod nas priroda ne uspeva. Takvo je podneblje.
A. Baljak

Priroda voli da se okruži tajnama.
Heraklit

Priroda uvek govori u duhu.
Emerson

Svakog lepog jutra motorna testera obori drvo kome je trebalo 1000 godina da poraste.
Tili

Cvet je poezija reprodukcije. On je primer večite zavodljivosti života.
Žirodu

Stabla su zemljin neprekinut napor da razgovara sa nebom koje sluša.
Tagore

View original

TRAVA IVA OD MRTVA PRAVI ŽIVA

Lekovita trava iva (Teucrium montanum L) je od davnina cenjena u narodu zbog svoje blagotvornosti i lekovitosti.  Zato je i izreka o njoj naznačena u naslovu teksta. U narodu je poznata i kao gorski cmilj i dubčac.

Izvor fotografije: http://es.wikipedia.org/wiki/Teucrium_montanum

Ova višegodišnja lekovita biljka raste po krševitim mestima, brdima i planinama,  na kamenitom tlu. Delotvorna je kod niza zdravstvenoh poremećaja. Posebno treba istaknuti njen uticaj na poboljšanje imuniteta organizma.

Uredio: MPG71

PAULOVNIJA (PAULOWNIA TOMENTOSA) – ČUDESO DRVO

Paulovnija je poreklom iz Kine. Ime je dobila po Ani Pavlovni, kćerki ruskoga cara Pavla I. Veruje se da je  paulovnija  najbrže drvo na svetu po brzini aastu. Godišnji prirast je oko 1m. Dostiže visinu od oko 25m, sa širinom krošnje od oko 10m. Listovi su neobično veliki, srcoliki, s dlačicama sa gornje strane. Koren je prilično jak i razgranat. Cveta u maju, pre listanja. Zato je drvo veoma dekorativno kada se na granama nalaze samo cvasti sa zvonastim, ljubičastim cvetovima. Čaure sa semenom sazrevaju u kasnu jesen i na drvetu ostaju sve do proleća. U prvoj godini već dostiže visinu od 3-4,5 metra.

Paulovnija je drvo izbora za pošumljavanje Kine, Australije, Nemačke, Amerike i Paname. Projekat pošumljavanja Kine ovim čudesnim drvetom  doveo je do povećanja proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanja erozije na oko 3 miliona hektara zemlje.

Danas postoji zasađena ogledna plantaža na severu Vojvodine u peskovitom tlu. Cilj je bio da se ispita i dokaže uspešan rast paulovnije i na lošem tlu u čemu se i uspelo.

Prema dosadašnjim saznanjima  ako se za useve stablima naprave zakloni od vetra i smanje njegovi  udari za 30%, povećava se  vlažnost oko 10%. Ako se stabla postave na odgovarajućoj udaljenosti unutar njive sa posejanom pšenicom, prinos se povećava za 7-12%.

Ogromno lišće paulovnije je odlična stočna hrana i đubrivo. Ako se na 1 ha  posadi 50 stabala ovoga čudesnog drveta, za 10 godina se dobije 20-30 kubika kvalitetnog drvaeta.  Prema  rezultatima ispitivanja ako se od paulovnije naprave briketi, dobije se ogrev sa energetskom vrednošću uglja.

 Uredio: MPG71