MINERALI – ZNAČAJ I PODELA/MINERALS – IMPORTANCE AND SHARING

Minerali su sastojci naše svakodnevne ishrane. Imaju ulogu gradivnih i regulatornih materija.Oni su neophodni za rast i razvoj organizma, za apsorpciju vitamina i aktiviranje enzima, za normalno odvijanje metabolizma.

Minerali predstavljaju oko dvadesetinu težine našeg tela. Neprekidno se obnavljaju, unose i izbacuju iz organizma. Najveća količina minerala nalazi se u kostima.

Da bi naš organizam ostao zdrav i vitalan, ove elemente moramo unositi putem hrane, vode ili suplemenata.

U literaturi postoji nekoliko podela minerala, a ovde navodim jednu od njih: makroelementi, mikroelementi i elementi u tragovima.

Makroelementi su:

  • kalcijum
  • magnezijum
  • kalijum
  • fosfor
  • natrijum
  • hlor
  • sumpor

Mikroelementi su:

  • cink
  • mangan
  • gvožđe
  • fluor
  • bakar
  • jod

Elementi u tragovima su:

  • selen
  • bor
  • hrom
  • silicijum
  • molibden
  • kobalt

Uredio: MPG71

PRVO GROBLJE MAMUTA U SVETU U VIMINACIJUMU

Na prostoru površinskog kopa uglja Drmno u Kostolcupronađene su delovi skeleta mamuta, koje je prilikom kopanja oštetio rudarski bager.

Arheolozi s u Viminacijumu bilu su iznenađeni i oduševljeni kada su  utvrdili  da se zaista radi o fosilu mamuta. Iznenađenje je tek sledilo posle jake kiše u ponedeljak, koja je sprala blato niz liticu kopa i omogućila aheolozima da pronađu  ostatke još pet ovih velikih praistorijskih životinja. Uz skelet Vike, koji je pronađen na ovom lokalitetu 2009. godine, ovo je zasad čak sedam fosila nađenih u Viminacijumu.

Prirodnjaci kažu da je po svoj prilici reč o epohalnom otkriću prvog groblja najvećih sisara, koji su ikada hodali zemljom. Mamuti su, kao i slonovi, prevaljivali  neverovatne razdaljine da bi uginuli na istom mestu, gde su stotinama godina umirali njiovi preci.

PЕЗУЛТАТИ НАУЧНOГ РАДA МАРИЈE КИРИ / SCIENTIFIC RESULTS OF MARIE CURIE

  • Године 1903. године Марија је постала прва жена у историји,  која је добила титулу доктора физике.
  • Исте године добила је и Нобелову награду из физике за научна достигнућа у испитивању радиоактивности.
  • Године 1906. Марија је постала прва жена професор на Сорбони.
  • Kрајем 1911. године Марија је добила другу Нобелову награду из хемије за издвајање елементарног радона.

Године 1911. гласало се о њеном примању у Француску академију наука, али није примљена, штo довoљно гoвopи o Францускoj академији наука.

MARIJA KIRI – OTISCI NJENIH PRSTIJU SVETLE U MRAKU

Štetni efekti radiokakivnog zračenja nisu bili poznati u doba slavne poljske naučnice Marije Kiri (1867 – 1934).

Ona je radioaktivne izotope držala u džepovima svoje odeće i fiokama. Dodirivla ih je golim rukama kao i sveske u koje je zapisivala svoja zapažanja i otkrića. Radijum, koji je otkrila kao i polonijum zajedno sa svojim mužem Pjerom, je milion puta radioaktivniji od uranijuma. Osim toga, preteći svetli u mraku kao što i danas svetle otisci Marije Kiri na njenim sveskama, koje se čuvaju u kutijama obloženim debelim slojem olova.

 

GROŽĐE

Grožđe je plod vinove loze (Vitis vinifera L).

Grožđe se koristi za ishranu već nekoliko hiljada godina (Egipćani, Feničani, Kinezi…), a od perioda Stare Grčke i Rima pominje se i pravljenje i konzumacija vina.

Grožđe je veoma rasprostranjeno u svetu. Danas se smatra  da ima nekoliko hiljada vrsta grožđa. Neke od najpoznatijih sorti crnog grožđa su:

  • Cabernet Sauvignon
  • Merlot
  • Nebbiolo
  • Crni Pinot
  • Syrah ili Shiraz
  • Sangiovese

i belog:

  • Chardonnay
  • Crni Chenin
  • Traminac
  • Rizling
  • Crni Sauvignon
  • Semillon

Osnovna podela vrsta je po nameni pa postoje vrste:

  • pogodne i za jelo i za proizvodnju vina;
  • samo za jelo (stone);
  • samo za vino (vinske).

Za uzgajanje vinove loze, koja daje  visok kvalitet grožđa potrebno je određeno podneblje, klima, zemljište, ali i dosta zanja i stručnog rada.

Grožđe se razlikuje po veličini, obliku zrna, boji, mirisu i  ukusu.

Uredio: MPG71


KOMARCI NAŠI NEPRIJATELJI / MOSQUITO OUR ENEMIES

Stručnjaci smatraju da su se komarci  razvili pre oko 170 miliona godina.

Do danas je opisano oko 3.000 vrsta. Ovaj broj nije konačan i iz godine u godinu se uvećava. Smatra se da ima oko 31.000 vrsta ovih insekata.

Komarci nastanjuju sve krajeve sveta  osim polarnih područja, pustinja i područja na nadmorskim visinama većim od 1500 m.

Komarci su najaktivniji  ujutro i u sumrak kada je veća vlažnost vazduha i niža temperatura. Međutim azijski tigrasti komarac (Aedes albopictus) je aktivan tokom čitavog dana, agresivniji je i potiskuje ruge vrste komaraca. Ta vrsta komarca vrlo je prilagodljiva, brzo se razmnožava i osvaja nova staništa. Njegovo se širenje u svetu  prati poslednjih dvadesetak godina.

Ovi nametljivi, dosadni  insekti prenose na čoveka uzročnike malarije, denge i žute groznice, a na domaće životinje i ptice  prenose razne filaride, razne vrste plazmodida  i druge uzročnike bolesti.

SULTANOVA ZLATNA TORTA /THE SULTAN’S GOLDEN CAKE

Sultanova zlatna torta  se može probati samo u Istanbulu.

Ova luksuzna poslastica sa jestivim zlatom poslužuje se u ekskluzivnom Ciragan Palace Kempinski hotelu, koji je bio jedna od rezidencija Otomanskih sultana.

Glavni sastojci ove torte su: kajsije, smokve, kruške, dunje ( koje su dve godine bile u rumu s Jamajke) i specijalna vanila pasulj poreklom s Francuske Polinezije. Torta je ukrašena prelivom od 24-karatnog zlata, crnih tartufa i karamela.

Dostupna je ljudima s dubokim džepom, jer joj je cena 1000 dolara.

Neverovatan snobizam, najblaže rečeno, nasuprot sve veće gladi u svetu.

Uredio: MPG71