ISO je nevladina organizacija, koja donosi standarde, ali ne nameće ni jednoj državi implementaciju standarda. Države same odlučuju da li će usvojiti donese ISO standarde – u zdravstvu, oblasti bezbednosti i uticaja na životnu sredinu – kao zakonski obavezne ili da se na njih pozivaju u propisima. ISO standardi su, znači, dobrovoljni, ali oni nastaju kao odgovor na zahteve tržišta, odnosno razvijaju se prema potrebama tržišta.
Na izradi i donošenju ISO standarda intenzivno rade eksperti iz sektora industrije, tehnike i poslovanja. ISO standardi se periodično pregledaju (najmanje jednom u pet godina) i tada se odlučuje da li će biti izmenjeni i dopunjeni ili ukinuti.
ISO standardi su tehnički sporazumi. Oni obezbeđuju okvir za kompatibilnost tehnologije globalno. Oni su dizajnirani da budu korisni bilo gde u svetu.
Uredio: MPG71
[...] http://agroekonomija.wordpress.com/2012/04/18/iso-standardi/ [...]