ZAČINSKO BILJE – GAJENJE I SAKUPLJANJE


Povećana potražnja za začinima i visoki zahtevi u pogledu kvaliteta i zdravstvene bezbednosti sirovina za njihovu prozvodnju i izvoz doprineli su intenziviranju organizovane i kontrolisane plantažne proizvodnje začinskog bilja, za čije uzgajanje u Srbiji postoje povoljni prirodni uslovi, semenski i sadni materijal i razvijena naučno-istraživačka podrška (IPLB Dr Josif Pančić, Beograd, Odeljenje za hmelj, sirak i lekovito bilje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad – Bački Petrovac..)

Uzgajanje začinskog bilja vezuje se za Vojvodinu, odnosno za područje Južnog Banata i rad na introdukciji i domestifikaciji lekovitog i aromatičnog bilja IPLB Dr Josif Pančić, Beograd, od sredine 50-tih godina prošlog veka. Formiranje Odeljenja za hmelj, sirak i lekovito bilje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad u Bačkom Petrovcu proširilo je areal gajenja na Bačku. Već tokom 70-tih godina proizvedene su veće količine začinskog bilja poznate tehnologije gajenja: pitome nane, morača, žalfije, timijana, anisa, kima, korijandera… Tradicionalna proizvodnja začinske paprike i začinskog povrća (crni luk, peršun, paštrnak, celer, mirođija) u Severnom Banatu intenzivirana je otvaranjem prerađivačkih kapaciteta – Vitamina, Horgoš, Aleve, Novi Kneževac i Mente, Padej.

Posle godina sankcija, gubljenja tržišta, pokidanih veza između primarne proizvodnje i otkupljivača i prerađivača, nedostatka kreditnih sredstava za finansiranje proizvodnje i neispunjavanja zahtevanog nivoa kvaliteta, početkom 2000-tih godina situacija u sektoru začinskog bilja se primetno popravlja.  Ne postoje pouzdani podaci o površinama pod začinskim biljem. Republički zavod za statistiku objavljuje zbirni podatak o zasejanim površinama pod lekovitim i aromatičnim biljem. U periodu 2001-2006. godine, ove površine oscilirale su u rasponu od 1,2 do 1,8 hiljada hektara.

Stručnjaci smatraju da su navedeni podaci potcenjeni, jer nema potpune evidencije proizvođača i površina, te da se zasejane površine pod ovim kulturama kreću između 2,5 i 3 hiljade hektara a da su mogućnosti proizvodnje i plasmana daleko veće i dostižu svih 10 hiljada hektara. Da li će u narednim godinama ova cifra biti i dostignuta zavisi najpre od ekonomske isplativosti proizvodnje, u odnosu na ulaganja u klasične ratarske kulture, sigurnosti plasmana/organizacije proizvodnje i podrške države.

Pojačano interesovanje poljoprivrednika za setvu začinskog bilja poslednjih godina prvenstveno je rukovođeno ekonomskim motivima. Da se radi o isplativom poslu potvrđuju podaci Grupacije za lekovito i aromatično bilje Privredne komore Srbije: u 2004. godini, u proizvodnju anisa po hektaru se ulagalo oko 700 eura a pozitivna razlika iznosila je oko 450 eura; bosiljka – 850 eura da bi se dobilo 1.100 eura; korijandera 530 eura a pozitivna razlika iznosila je 70 eura, dok je za proizvodnju nane u prvoj godini potrebno 800 eura a u naredne dve godine upola manje. Prve godine na nani se zarađuje oko 600 eura a druge i treće godine oko hiljadu eura godišnje.

Naravno, put do profita nije jednostavan i podrazumeva, pre svega dobru organizaciju, jer je u pitanju proizvodnja koja pretpostavlja kontrolisane uslove i poštovanje strogih zahteva u pogledu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti

dobijenih sirovina. U posmatranom periodu, 2001-2007. godine, međutim, u ulozi organizatora proizvodnje se, pored poznatih kompanija, poput Aleve, Mente.., pojavljuje i veći broj MPS, formiranih protekle decenije, a sada već dovoljno finansijski jakih i tehnološki opremljenih da mogu uspešno ući u organizovanje i kofinansiranje primarne proizvodnje začinskog bilja sa poljoprivrednicima i zadrugama. U pitanju su, pre svega proizvođači, prerađivači i izvoznici lekovitog bilja, kao i prerađivači začinske paprike sa severa Vojvodine.

Akcionarsko društvo za proizvodnju i preradu lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja MENTA, Padej, osnovano je 1978. godine sa ciljem da se na organizovan način bavi proizvodnjom, preradom i plasmanom: mente, kamilice, belog sleza, šipka, cveta crnog sleza, timijana, melise, valerijane, zove, morača.., čije gajenje i sakupljanje ima dugu tradiciju u okolini Padeja. Gajenje začinskog povrća je od davnina zastupljeno na ovom području. Kao vrste koje su najviše zastupljene u samoj proizvodnji su: crni luk, peršun, paštrnak, celer i mirođija. Visok kvalitet biljnih droga koji se postiže u proizvodnji, kao i sam kvalitet osušenih i upakovanih proizvoda je garancija dobrih izvoznih rezultata ove kompanije, koja poseduje sertifikate sistema menadžmenta kvalitetom SRPS ISO 9001:2001, HACCP-a bezbednosti hrane i upravljanja zaštitom životne sredine SRPS ISO 14001:2005.

MELISSA, Novi Sad bavi se proizvodnjom, preradom i prodajom lekovitog i aromatičnog bilja i sušenog povrća. Primarnu proizvodnju organizuje na sopstvenim površinama i u saradnji sa individualnim poljoprivrednim proizvođačima na ukupnoj površini od preko 300 hektara. Sve sirovine iz sopstvene proizvodnje, proizvedene su u skladu sa standardima kvaliteta Evropske Unije ISO 9001. Finalni proizvodi namenjeni domaćem tržištu zadovoljavaju kvalitet po JUS standardima.

MACVAL TEA D.O.O. je privatno preduzeće sa osnovnom delatnošću proizvodnje, prerade i prometa lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja. Od 2001. godine, na zahtev renomiranog nemačkog kupca – Martin Bauera iz Vestenbergsgreutha, jednog od vodećih evropskih kupaca lekovitog i aromatičnog bilja, sirovine za preradu proizvode se u tzv. KIA (Kontroliert Integrierte Anbau) režimu. Macval proizvodi lekovito i aromatično bilje na oko 450ha, a ostatak proizvode kooperanti. U 2007. godini na oko 100ha prostirala se kamilica, na oko 100 pitoma nana, na 30 melisa, na 25 beli slez, na 20 timijan, na pet žalfija, a na preostalim površinama komorač. Koriste se samo u EU dozvoljena zaštitna sredstva i to samo ukoliko je primena neophodna. Roba se kontroliše kod domaćih akreditovanih institucija i u laboratorijama kupca.

Preduzeće BILJE BORČA osnovao je 1993. godine Radisav Bušić, jedan od najvećih individualnih proizvođača lekovitog bilja i sadnog materijala na prostorima bivše SFRJ. Osnovna delatnost preduzeća je  proizvodnja, otkup i mehanička prerada lekovitog i aromatičnog bilja, sušenog voća i povrća (više od 120 vrsta bilja) a proizvodni program proširen je ekstraktima, tinkturama i propilen-glikolnim ekstraktima lekovitog bilja, voća i povrća, čija godišnja proizvodnja prelazi 10.000 litara i zaokružen instalacijom destilerije 1999. godine. Primer gospodina Bušića je dobar putokaz proizvođačima i sakupljačima lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja za razvoj preduzetništva i multifunkcionalne poljoprivrede u ovoj oblasti.

HERBA d.o.o. je privatno preduzeće osnovano 1991. u Beogradu, sa proizvodnim pogonima u Beogradu i Bavaništu. Osnovna delatnost preduzeća je ugovaranje proizvodnje lekovitog i začinskog bilja (origano, peršun, sremuš, timijan), organizovanje otkupa samoniklog lekovitog bilja i šumskih plodova i proizvodnja etarskih ulja a po zahtevu kupaca proizvodi mogu biti dostupni i kao seckani, mleveni… U planu je proširenje proizvodnih kapaciteta i asortimana (sušeno povrće), angažovanje većeg broja kooperanata za gajenje lekovitog bilja i sklapanje novih, dugoročnih ugovora o izvozu.

TELEK PAPRIKA d.o.o. iz Martonoša, jedno je od nekoliko uspešnih porodičnih preduzeća koja se u ovom mestu bave preradom začinske paprike i začinskog bilja. Godišnje proizvede 500 tona začinske paprike i još 500 tona začinskog bilja, od čega 300 tona peršunovog lista.  Pored peršunovog lista proizvodi se i celerov list, mirođija i spanać. Oko 80% ukupne proizvodnje se izvozi, najviše u Austriju i Nemačku. Sirovine se obezbeđuju u okviru ugovorene proizvodnje sa individualnim proizvođačima i poljoprivrednim zadrugama iz bliže okoline, pod konstantnim nadzorom agronoma. Preduzeće raspolaže sa četiri trakaste sušare, mlinskim sistemom za mlevenje paprike, linijom za preradu začinskog bilja, sterilizatorom i magacinskim prostorom od  1400 m2. Zapošljava 45 radnika a ukupan bruto prihod 2002. godine iznosio je 1,8 miliona eura.

Plantažna proizvodnja u Centralnoj Srbiji, posebno u brdsko-planinskim krajevima, bogatim samoniklim lekovitim i aromatičnim biljem, ima i poseban zadatak smanjenja pritiska za prekomernom eksploatacijom autohtonih staništa, ali je njena organizacija vezana za razvoj optimalne tehnologije proizvodnje, kako bi se obezbedio potreban nivo kvaliteta dobijene sirovine.

Perspektiva jeste u pomeranju granica gajenja iz ravničarskih u brdsko planinska područja, gde se, daleko od zagađivača, bilje gaji uz pravilan izbor i primenu zaštitnih sredstava i kontrolu proizvedene sirovine. Gajenje ovih useva trebalo bi da ima sve više elemenata organske proizvodnje.

Sve više berača lekovitog i aromatičnog bilja se u ovim krajevima odlučuje za plantažno gajenje, poučeni primerima uspešnih odgajivača. Jedan od najpoznatijih je Ljubiše Radovanovića iz Suvog Dola, nadomak Žagubice. Na posedu od 0,90 ha, bez upotrebe hemijskih sredstava, gaji ehinaceu, nanu, origano, timijan, žalfiju i čubar. Ostvaruje visoke prinose i zadovoljan je zaradom (od ehinacee se na 0,90 ha zaradi 2000 eura). U otkup plasira suvu herbu a u kućnoj radinosti, po domaćim recepturama, proizvodi sirupe od ehinacee, nane i koprive. G-din Radovanović je siguran da je budućnost Homolja, kao ekološke oaze, u organskoj proizvodnji a da je gajenje lekovitog i začinskog bilja isplativo, posebno u odnosu na, još uvek dominantnu proizvodnju žita, koja u ovom podneblju ne daju zadovoljavajuće prinose. Poljoprivrednici rade po inerciji a on ih ohrabruje ličnim primerom, edukacijom i propagandom u lokalnim tv-emisijama, na sajmovima i izložbama i osnivanjem i radom Ekološke zadruge „Homoljski biseri“.

Floristički bogata i ekološki čista područja Homolja, Jugoistočne Srbije, Golije, Kopaonika, Zapadne Srbije, Valjevskih planina.., bogata zdravom pijaćom vodom i termalnim izvorima, pružaju velike mogućnosti za sakupljanje i organsku proizvodnju začinskog bilja i prateći razvoj malog biznisa i preduzetništva na multifunkcionalnim gazdinstvima i neposredno u ruralnom okruženju (sabirni centri za otkup i skladištenje, mini-sušare, destilerije, pakirnice, trgovina na veliko i malo, etno-restorani, prodavnice suvenira, izletnički i eko turizam..). Time se daje značajan doprinos održivom korišćenju prirodnih resursa, povećanju zaposlenosti i razvoju lokalne ekonomije, što treba da pomogne oživljavanju brdsko-planinskih sela ugroženih depopulacijom.

Autori: Popović Vesna, Savić Mirjana

About these ads

14 thoughts on “ZAČINSKO BILJE – GAJENJE I SAKUPLJANJE

  1. Interesantno i poucno.. . Nema ima li podataka o bolestima i terapiji lekovitog bilja?

  2. agroekonomija kaže:

    Ima dosta podataka koji te intersuju na sajtu:

    http://dijetalnaishrana.com/

  3. Dobro je znati sve ovo :)pogotovo kad ste prehladjeni.Tad sve gore navedene travcice dolaze u obzir………..

  4. agroekonomija kaže:

    Želim Ti, da se što pre oporaviš! Prehlada je naporna.

  5. [...] AROMATIČNO I ZAČINSKO BILJE U SRBIJI 2010. I 2011. GODINE Lekovito, aromatično i začinsko bilje u Srbiji su deo bogate tradicija. Zahvaljujući povoljnim klimatskim [...]

  6. svitmag kaže:

    Hvala na ovim detaljnim informacijama, dolazi vreme kada će svima nama one u mnogome biti od koristi.

  7. lellica kaže:

    Da li neko zna, ko u Vojvodini otkupljuje lekovito bilje?

  8. Миле kaže:

    Мене интересује да ли неко подржава производњу лековитог и зачинског биља на територији западне Србије, или ко се бави откупом и прерадом.

  9. Adrijana kaže:

    da li znate gde mogu da nadjem uputstva za uzgoj nane, zanima me a bila bi nova u tom poslu, i ko je otkupljuje na jugu Srbije???

  10. Herbs can greatly enhance the flavor of foods, but recently ABC News reported that some of these imports may not be safe. So this would be a concern for me.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s