OVA VOĆKA RAĐA 40 VRSTA PLODOVA

„Kada je riječ o križanju, ‘Drvo od 40 voćaka’ savremenog kipara Sama Van Akena, profesora na Sveučilištu Syracuse zasigurno je pravo remek-djelo fuzije znanosti i umjetnosti.

vocka s 40 razlicitih plodova

Veći dio godine stablo izgleda prilično obično, međutim, na proljeće prođe kroz pravu eksploziju boja od bijele i grimizne do ružičaste u najrazličitijim nijansama. Nakon toga od jula do oktobra rodi 40 vrsta koštunjičavog voća, među kojima i trešnje, breskve, nektarine, marelice, šljive i bademe.

Ova živa skulptura stvorena je cijepljenjem brojnim, uglavnom domaćim vrstama od kojih su neke stare stoljećima. Kao glavni izvor bilja za stvaranje neobičnog drva želja Van Akenu je poslužio voćnjak Državne poljoprivredne eksperimentalne stanice New York koji je uzeo u zakup kada je čuo da ga planiraju porušiti.

Van Aken je prvo temeljito istražio u koje doba godine cvjeta svaka od 250 cvjetnica voćnjaka. Nakon toga je postupno kalemljenjem osnovnu biljku pretvorio u ‘Drvo od 40 voćaka’.

Osnovna biljka, koja se još zove i podloga, kalemi se ili oplemenjuje tako da joj se na grani zareže kora i u nju usadi svježe odrezana grančica neke druge biljke. Kada rana na kori tijekom zime zacijeli, nova grančica postaje sastavni dio stabla i dalje nastavlja rasti kao da je ostala na vlastitom drvu. Ovaj postupak je dobro poznat svim vlasnicima voćnjaka, a primjenjivali su ga još stari Kinezi, Egipćani, Feničani i Rimljani. Do danas je opisano oko 137 različitih načina oplemenjivanja.

Van Aken kaže da je odabrao koštunjičavo voće jer je vrlo raznovrsno, a uzajamno kompatibilno.

‘Cijepljenjem različitih vrsta na stablo određenim redom u biti sam uspio oblikovati na koji način će stablo cvjetati, objasnio je Van Aken.

Američki je umjetnik do sada uzgojio 16 sličnih voćaka, a ljudi koji su ih posadili u svojim vrtovima kažu da rađaju savršeno normalne plodove svih vrsta. Nažalost, Van Akenove žive skulpture nisu u komercijalnoj prodaji.“

Preneto: http://aura.ba/article.php?article_id=5080

NA OSTRVU JEZERO, NA JEZERU OSTRVO…

Ostrvo Vulkanska tačka u okviru Filipina nalazi se u Kraterskom jezeru, koje je smešteno na ostrvu Tal. To ostrvo se, opet, nalazi u jezeru Tal, koje je, pogodićete – na ostrvu Luzon. Ako vam zvuči komplikovano, pogledajte fotografije.

4116314121_7c6c69ac25

Pročitajte više na: http://www.vestinet.rs/zanimljivosti/na-ostrvu-jezero-na-jezeru-ostrvo-na-ostrvu-jezero-na

TRITIKALE – ŽITARICA BUDUĆNOSTI

Tritikale je žitarica koja predstavlja vrstu kojoj pripada budućnost. To je  biljna vrsta koja je nastala ukrštanjem pšenice i raži. U početku su je zbog nutritivne vrednosti, koja je veća i od kukuruza, selekcionari i stručnjaci za ishranu stoke, preporučivali za ishranu svih vrsta  životinja. Poslednjih godina se sve više uvodi u ljudskoj ishrani, proizvodnji tzv. intergralnih proizvoda, najčešće u kombinaciji sa pšeničnim brašnom.
ZS_11_tritikale

Tritikale je u pogledu agroekoloških uslova jako tolerantna i jako je prilagodljiva biljka, dobro uspeva i u veoma sušnim regionima, u uslovima minimalnih količina dostupnih mineralnih hraniva, na zaslanjenim terenima, a i na peskovitim. Priprema zemljišta za tritikale je ista kao i kod ostalih ozimih strnina – oranje na dubini 25cm. Izbor predsetvene pripreme zavisi od zemljišta i količine padavina u periodu pred pripremu zemljišta. Visoki prinosi se ni kod ove žitarice ne mogu dobiti bez odgovarajuće mineralne ishrane, s tim da je obavezno obaviti prethodnu analizu zemljišta, a na osnovu rezultata analize zemljišta uneti potrebna hraniva. Predsetvena priprema se treba obaviti setvospremačima koji će obezbediti stabilan sloj zemljišta za klijanje i nicanje. Setva u optimalnom roku se kreće od kraja septembra do sredine oktobra meseca, sa 250-260 kg/ha semena, na dubini ulaganja semena 4-5cm. Ukoliko se iz bilo kojih razloga setva ne obavi u navedenom roku može se i produžiti  sa nešto povećanom količinom semena ( 5-10%).
Tako tritikale kao najmlađa žitarica koja je našla svoje mesto u ratarskoj i stočarskoj proizvodnji, a sve je više prisutna i u ljudskoj ishrani, daje joj sa pravom poziciju jedne od najvažnijih biljaka budućnosti.

Autor: – Savo Došović

SPISAK LICENCIRANIH JAVNIH SKLADIŠTA

redni br. Naziv Javnog skladišta Broj telefona Adresa skladišnog prostora Vrsta poljoprivrednog proizvoda Kapacitet javnog skladišta
1  „AGROGRNJA“
D.O.O.
Tel:
021/1756-358
Faks:
021-756-358
Veliki put b.b.
Ada
pšenica i durum pšenica A3 klase, ječam, kukuruz,suncokret, soja, uljana repica 6.000 T
2 „FILIP“
D.O.O.
Tel:
012/555-163
Faks:
012/555-164
Na obilaznici
Požarevac – Veliko Gradište
pšenica i durum pšenica A1, A2 i A3 klase, ječam, kukuruz,suncokret, soja, uljana repica 3.000 T
3 „GRANIKO“
D.O.O.
Tel:
013/898-258
Faks:
013/898-292
ul.Ritski put bb,
Uljma
pšenica i durum pšenica A3 klase, ječam, kukuruz,suncokret, soja, uljana repica 12.000 T
4 „AGROHEMIKA“
D.O.O.
021/781-040 ul Lenjinova b.b.,
Bački Petrovac
pšenica i durum pšenica A3 klase, ječam, kukuruz,suncokret, soja, uljana repica 1.936 T
5 „ŽITOSREM“
A.D.
Tel:
022/561152
Faks:
022/551215
ul. Vojvode Putnika 2,
Inđija
pšenica i durum pšenica  A3 i kukuruz 3.100 T
6 „AGROOMEGA“
D.O.O.
021/832-919 Gospođinački put bb,
Žabalj
pšenica i durum pšenica  A-3 klase, kukuruz, soju i suncokret 3.860 T
7 „GRANIKO“
D.O.O.
Tel:
013/898-258
Faks:
013/898-292
Maršala Tita bb,
Jakovo
pšenica A-3 klase, ječam, soja i kukuruz 15.000 T
8 „ŽUNJI – SILAK“
O.Z.Z.
Tel:
021/842-750
Faks:
021/851-356
Gospođinački put b.b.,
Temerin
pšenica i durum pšenica
A3 klase, kukuruz i soju
4.750 T
9 „SILOS“
A.D.
Tel:
013/742-368
Faks:
013/742-368
Svetozara Markovića 128,
Kovin
pšenica A-3 klase i kukuruz 16.000 T
10 „ULJАRICЕ BАČKА“
D.O.O.
Tel:
021/4803-900
Fax:
021/4803-915
Gоspođinаčki put bb,
Žаbаlј
pšеnicа i durum pšеnicа А3 klаsе, јеčаm, kukuruz, sоја 1,800 T
11 „GRANIKO“
D.O.O.
Tel:
013/898-258
Faks:
013/898-292
Godominska bb,
Smederevo
stočni ječam, kukuruz, soja, uljana repica, suncokret, pšenica i durum pšenica A3 klase 7.000 Т
12 „ULJАRICЕ BАČKА“
D.O.O.
Tel:
021/4803-900
Fax:
021/4803-915
Vojvođanska 59,
 Sonta
pšenica A-3 klase, durum pšenica A-3 klase, ječam, kukuruz, soja i suncokret 1.550 Т
13 „STO POSTO“ Tel:
011/244-1196
Fax:
011/244-6024
28. oktobra broj 60,
Velika Plana
pšenica A3 klase , kukuruz, ječam, suncokret, soja, uljana repica 11.000 T
14 „AGROPOSLOVI“
D.O.O.
Tel:
011/4141-704
Faks:
011/260-63-07
Čantavirski put 1,
Subotica
merkantilna pšenica A3 klase i merkantilni kukuruz 6.720 T
15 „METEOR COMMERCE 
D.O.O.
Tel:
025/432-400
Fax:
025/448-916
Staparski put bb, Sombor Pšenica A1, A2 i A3 klase, merkantilni kukuruz 15.000 T
16 „ULJARICE BAČKA“
D.O.O.
Tel:
022/470-570
Fаx:
022/470-570
Nova V/BB Istočna Radna Zona,
Ruma
merkantilna pšenica A-1, A-2 I A-3 klase, merkantilni kukuruz (A I B klase), durum pšenica A-3 klase, ječam, soja, suncokret 1.500 T

 

SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA I ULOGA KOMPENZACIONOG FONDA

Poljoprivredni proizvođači se svake godine suočavaju sa izazovom kako očuvati kvalitet roda, da li odmah nakon žetve prodati poljoprivredne proizvode ili ih skladištiti i gde, kako obezbediti sredstva za finansiranje daljeg proizvodnog procesa. Sisitem javnih skladišta omogućava poljoprivrednom proizvođaču da čuva poljoprivredne proizvode u skladištima, koja garantuju bezbednost, kvalitet i kvantitet uskladištene robe. Osnivanje i rad Kompenzacionog fonda predviđeni su Zakonom o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode. Uloga kompenzacionogn fonda u sistemu javnih skladišta jeste da garantuje kvalitet i kvantitet uskladištene robe.

skladista

SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA

Sistem javnih skladišta predstavlja nov koncept organizovanja proizvodnje i realizacije poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji. Ovaj sistem skladištenja je zasnovan na Zakonu o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode. Zakon predviđa licenciranje javnih skladišta, što
podrazumeva da skladišta ispunjavaju posebne tehničke i finansijske uslove, kojima se garantuje da će uskladištena roba biti bezbedna i neoštećenja, tokom perioda skladištenja. U javnim skladištima mogu se skladištiti: pšenica, ječam, kukuruz, suncokret, uljana repica i soja. Skladišta koja poseduju licencu, garantuju visok kvalitet skladištenja robe i zato izdaju robni zapis, iza kog mogu stati u svakom trenutku. Svako javno skladište ima posebno uređen i opremljen prostor za prijem, čuvanje i isporuku uskladištene robe. Uključivanjem u sistem poljoprivredni proizvođači imaju mogućnost da skladište proizvode u skladišnom prostoru visokih fizičkih i tehničko-tehnoloških performansi i time očuvaju kvalitet svojih proizvoda. Inspekcijske službe vrše: kontrolu javnih skladišta pri izdavanju licence, redovne kontrole i vanredne kontrole.

KOMPENZACIONI FOND

Kompenzacioni fond je nastao krajem 2009. godine. Osnivanje i rad Kompenzacionog fonda predviđeni su Zakonom o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode. Uloga kompenzacionogn fonda u sistemu javnih skladišta jeste da garantuje kvalitet i kvantitet uskladištene robe. U slučaju štete nad uskladištenom robom, ukoliko štetu ne isplati javno skladište, to će učiniti Kompenzacioni fond iz sredstava, koja dolaze iz budžeta, od uplaćenih godišnjih članarina javnih skladišta i iznosa, koja javna skladišta uplaćuju Kompenzacionom fondu, za svaku uskladištenu tonu robe.

Autor: Ana Prijović