Prirodni sokovi i domaći sirupi – uradi sam

Neki od ovih prirodnih sokova i sirupa su lekoviti, a neki samo osvežavajući napitci. To su domaći proizvodi, lako se prave kod kuće, pa to možete uraditi sami koristeći ove recepte. Za ove sokove i sirupe nije potrebno puno novca, a sigurno su bolji od onih iz prodavnice.

Zova

bobiceSok od bobica zove se pravi kada su bobice sasvim zrele, a to je obično mesec septembar. Ovaj sok ustvari nije običan sok. Sok od bobica zove se ne koristi za uživanje i osveženje, već zbog zdravstvenih koristi. Ovaj sok se pije u malim količinama, jer je to ustvari prirodni lek. Neke vrste zove imaju otrovne plodove, ako se koriste u svežem stanju. U svetu su zabeleženi i retki slučajevi trovanja http://www.lekovitebiljke.com/lekovitobilje/sok-od-bobica-zove

Šipak

Svež-sirup-od-šipkaSvež sirup od šipka je bogatiji u antioksidansima od crnog vina, prema nalazima stručnjaka. Pripremljen prema receptu moje mame pun je vitamina C, jer se bobice šipka ne tretiraju toplotom. Ovaj sirup je kiselo-sladak i ima prekrasnu rubin crvenu boju http://kuhinjarecepti.com/2013/12/svez-sirup-od-sipka/

Kopriva

kopriva_malaKopriva je jedna od najlekovitijih biljaka na našim prostorima. Kako najbolje iskoristiti potencijal koprive? Sok od koprive je jedan od načina da se iskoriste korisni sastojci iz ove biljke. Ovaj sok ćete lako i vi da napravite kod svoje kuće. Koprivu možete da sakupljate sami. Zašto i ne iskoristiti koprivu kada je ima dosta i dostupna je. Svako od nas ima mogućnost da ode u prirodu ili na selo i sakuplja koprivu besplatno http://www.lekovitebiljke.com/lekovitobilje/sok-od-koprive-recept

Zova

sokSa prolećem nam stižu mnogi darovi prirode, pa tako i cvetovi zove od kojih se pravi sirup od zove. Recept za sirup nije tajna i prenosi se već generacijama. Kada se ovaj sirup razblaži sa vodom dobije se divan sok. Posebno je prijatan za piće u sred leta, kada se rashladi sa ponekom kockicom leda. Predstavlja pravo osveženje. Ako napravite malo više, biće soka i za drage goste. Prednost ovog sirupa je što ga možete vrlo jednostavno napraviti, uz malo truda i gotovo besplatno http://kuhinjarecepti.com/2014/03/sirup-od-zove-recept/

Breza

brezov-sokSok od breze se dobija direktno iz drveta breze. Vrlo je jednostavan postupak kako se uzima sok. Nema nikakvog pravljenja, kuvanja i slično, nego se koristi svež sok. Sok od breze je slatkasta vodica iz drveta. Uzima se u proleće kada se drvo budi i kad kroz njega kreću sokovi. Sok se sakuplja u martu i aprilu mesecu kada kreće olistavanje. Pravo vreme početka listanja, će ustvari zavisiti od geogrfskog http://www.lekovitebiljke.com/saveti/sok-od-breze-iz-drveta

Nana

Sirup-od-naneSirup od nane je zdrav, osvežavajući  napitak, koji deluje smirujuće na probavni sistem. Dominantna je aroma nane, a dopunjuje je blaga nota karanfilića http://kuhinjarecepti.com/2013/11/sirup-od-nane/

Cvekla

Fresh Organic BeetrootSok od cvekle je verovatno jedan od najboljih sokova koje možete popiti. Sok od cvekle može da se kupi u marketima. Na flašicama piše organski, prirodni, stoprocentni i sl. I uglavnom to opet nije ono najbolje. Dobar predlog je da kupite cveklu na pijaci i sami napravite sok na sokovnik. Tako znate šta pijete. Sok od cvekle je žestok i treba ga malo razblažiti sa vodom http://www.lekovitebiljke.com/povrce/sok-od-cvekle

Paradajz

Ljuti-sok-od-paradajzaLjuti sok od paradajza spremljen za zimu može da se koristi i kao dodatak raznim čorbama i jelima, a ljubiteljima ljutog može da posluži i kao osvežavajući, pikantni  sok http://kuhinjarecepti.com/2013/11/ljuti-sok-od-paradajza/

 

Zova

cvet-zoveSok od zove se pravi na različite načine. Naročito je poznat recept za sirup u koji ide mnogo šećera. Nasuprot tome, ovo je jedan recept za sok od zove bez šećera. Ako idemo logikom da je zova lekovita biljka, onda je najbolje koristiti je tako da podržava zdravlje, a ne da odmaže. Nema sumnje da velike količine šećera u sirupu nisu zdrave, zato predlažemo da obratite pažnju na ovaj jednostavan recept http://www.lekovitebiljke.com/lekovitobilje/sok-od-zove-recept-bez-secera

POLJOPRIVREDA NAJBRŽE RASTUĆI SEKTOR LIZING INDUSTRIJE

Prema istraživanju koje je sprovela Asocijacija lizing kompanija Srbije, najbrže rastući sektor lizing industrije je poljoprivreda, sa stopom rasta od 39 odsto. Za godinu dana, vrednost novozaključenih ugovora je porasla za 7 miliona evra, te je na kraju 2013. godine neto nabavna vrednost poljoprivrednih mašina i opreme iznosila 25 miliona evra. Najčešće finansirani predmeti na lizing bili su traktori, kombajni, priključna mehanizacija, silosi, sušare, sistemi za navodnjavanje, rashladne komore, plastenici, mešaone hrane i sistemi za prijem i isporuku mleka.

kombajn

„U poslednjih nekoliko godina, lizing se profilisao kao značajan način finansiranja nabavke osnovnih sredstava, pa procenjujemo da je samo u 2013. godini, približno 50 odsto kombajna finansirano putem lizinga, odnosno blizu 40 odsto traktora veće vrednosti“.

Pročitajte više na: http://poljoprivreda.info/?oid=12&id=1208

NEKORIŠĆENO POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE U SRBIJI

U Srbiji se ne koristi oko 10% ukupnih obradivih površina. To je 424.000 ha nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta, a od toga je oko 7% oranica.

Najviše napuštenog poljoprivrednog zemljišta ima u Pčinjskom i Pirotskom okrugu, a pojedinačno to su lokalne samouprave Surdulica i Bosilegrad, koje imaju više od 50% zemljišta, koje se ne koristi.

neobradivo zemljiste

Stručnjaci ističu da postoje dva osnovna razloga za tu pojavu – demografski i ekonomski, odnosno:

  •         starenje seoskog stanovništva;
  •         loša infrastruktura;
  •         ekonomska neisplativost;
  •         pokidani reprolanci.

Najveći deo zemljišta koje se ne koristi je u privatnom vlasništvu, ali ima zemljišta i u državnom i zadružnom vlasništvu.

Privatni vlasnici tih površina su staračka domaćinstva; prosečna starost seoskog stanovništva je 59 godina.

Ekonomski je, zasada, neisplativo korišćenja tog zemljišta, zbog toga što se uglavnom radi o usitnjenim parcelama, a infrastruktura je nedovoljno ili nije uopšte izgrađena.

***

I u EU postoji znatna površina, koja se ne obrađuje, a najviše problema u EU imaju Letonija, Litvanija, Estonija, Portugal i Španija.

Pet zemalja u EU nema problem sa napuštenim zemljištem, sve ostale zemlje imaju i one, takođe, kao i Srbija, ulažu sredstva da bi došlo do obrade tog poljoprivrednog zemljista.

 

FJUČERS TRŽIŠTE ZA ZEMLJE CRNOMORSKOG SLIVA

Pojavila se potreba u polјoprivrednom sektoru Srbije, Rumunije i Bugarske za razvojem tržišnin mehanizama koji bi omogućili polјoprivrednim proizvođačima:

  • planiranje proizodnje
  • prodaju proizvoda
  • osiguranje cene polјoprivrednog proizvoda.

u budućem periodu.
kombajn-psenica

Početkom dvadesetog veka pokušalo se sa uvođenjem fjušers tržišta za pšenicu za zemlјe Crnomorskog sliva uz podršku USAID, bez uspeha.Razlozi neuspeha projekta su pre svega u pokušaju da se u istom trenutku uklјuči veliki broj zemalјa koje:

  1. imaju različite standarde za kvalitet pšenice
  2. različite i često nekompatibiblne platne sisteme
  3. carinske barijere i sl.

Predlog koji je iznet u okviru ovog rada je da se uspostavi fjučers tržište za pšenicu za Srbiju, Rumuniju i Bugarsku, koje imaju liberalizovano tržište i zajedničku EU regulativu vezanu za robne derivate. Nakon uspešnog uspostavlјanja navedenog tržišta moguće je pojedinačno uklјučenje drugih zemalјa Crnomorskog sliva na već funkcionalno tržište.

Očekuje se veliki obim trgovanja na regionalnom fjučers tržištu iz dva razloga: prvo velike količine svetskog prometa pšenice ugovaraju se za isporuku na lukama Crnog mora i drugo u poslednjih nekoliko godina je visoka fluktacija cene pšenice, što nameće potrebu trgovcima
za korišćenje fjučersa u cilјu osiguranja cene pšenice u budućem periodu. Članstvo rumunije i Bugarske u Svetskoj tgrovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji kao i status kandidata Srbije u dve navedene organizacije, daje garancije da će trgovanje između tri zemlјe ostati . EU direktive vezane za zaštitu investitora i robna derivatna tržišta koje su u obavezi da primenjuju sve tri zemlјe utiču pozitivno na mogućnost formiranja zajedničkogfjučers tržišta za žitarice.

Autor: Vlado Kovačević