TOM TATO BILJKA

Brojni su bili pokušaji uzgoja dve vrste povrća u jednoj biljci. Uspeh su postigli u Thompson & Morgan.Thompson & Morgan su predstavili TomTato biljku, koja proizvodi mini paradajz iznad zemlje i beli krompir u zemlji.

T & M tvrdi da „su stvorili svet ekskluzive“, ali to nije genetski modifikovan proizvod, nego starovremenska, česta tehnika poznata kao kalemljenje, koje se rutinski koristi za uzgoj ruža i voćaka. Njihovi stručnjaci objašnjavaju da kalemljenje mogu primeniti za sve vrste biljaka , što znači da možete stvoriti “ voćnu salatu “ na stablu.

Krompir i paradajz su članovi porodice Solana ceae ) i uz oštru britvicu i kalemljenje s trakom možete napraviti jednu od ovih biljaka za sebe.

Stanovnici Londona mogu kupiti rasad TomTato biljke;14,99 £ za jednu 9 cm visoku biljku u saksiji  ili 29,98 £ za tri.

Faktor novosti na tržištu je veliki mamac za potrošače. Naravno, ovo je za vas i za one koji raspolažu s vrlo ograničenim prostorom.
Izvor: Thompson i Morgan preko BBC

Povrće i voće – bombe zdravlja

Originally posted on svastarenje:

Povrće i voće - bombe zdravljaPovrće je prava riznica vitamina i minerala, ima izuzetno lekovito dejstvo i zato bi svakodnevno trebalo da se nađe na našoj trpezi.

Istraživanja su pokazala da što više povrća redovno jedemo, imamo manji rizik od mnogih hroničnih bolesti, uključujući srčane bolesti, dijabetes tipa 2, kao i neke oblike raka. Stručnjaci savetuju da je povrće najbolje uzimati u sirovom stanju, u obliku salata, ceđenih ili kašastih sokova, zatim blago obareno u što manjoj količini vode i kuvano, ali tako da se zadrže svi hranljivi sastojci.

Svaka boja nešto znači

Narandžasto povrće (šargarepa, bundeva, slatki krompir…) je izvor vitamina C i beta karotena koji je snažni antioksidans koji održava imuni sistem jakim i zdravim, a preporučljiv je i kod srčanih bolesnika

Zeleno povrće (brokoli, kupus, kelj, karfiol, krastavac…) pomaže organizmu u borbi protiv infekcija jer ovo povrće obiluje vitaminom C, E, beta karotenom, folatima i kalijumom, pa je zato preporuka bar dve…

View original 843 more words

MADA’IN SALIH

Mada’in Salih je poznat i kao Al-Hijr –  „Kamenito mesto“ je arheološki lokalitet drevnog grada u današnjoj Saudijskoj Arabiji u kome se nalaze ostaci nabatejske kulture. Njihova prestonica je bila čuvena  Petra. Lepota Mada’in Salih zabeležena je na sledećim fotografijama.

madain-saleh-impression

0_9a69f_dbeab17_orig

0_9a693_7a988891_orig

0_d6594_3f27e830_XXXL

0_9a6a1_2e898d37_orig

Madain-Saleh_Audienc1D1D79Fotografije:http://masterok.livejournal.com/1255153.html 

ISO 20121 – SUSTAINABLE EVENTS

Events take a heavy toll on our resources, society and the environment. They can generate significant waste, put a strain on local resources like water or energy, or even ignite tensions in local communities. With ISO 20121 you can make your event sustainable, no matter its type or size.

4462_zivotna sredina

How does it work?

ISO 20121 offers guidance and best practice to help you manage your event and control its social, economic and environmental impact. Every action counts, from relying on tap water instead of plastic bottles to encouraging use of public transport. You might find that it also helps you cut unnecessary costs.

ISO 20121’s flexible approach means that it can be used for all types of events, from music festivals to school outings.

The standard has been developed with input from many different stakeholders, including representatives from the event industry, to make it practical and useful. It addresses all stages of an events’ supply chain, and includes monitoring and measuring guidelines.

Who is it for ?

If you are involved in the event industry in any way, this standard is for you. ISO 20121 has been successfully used for all types of events, from music festivals to school outings.

Source: http://www.iso.org/iso/home.html

NIKOLA TESLA-NENADMAŠAN GENIJE

Tesla je prvi uočio (za sve svetske naučnike to je tada, 1890. godine, bila “puka fantazija”), da je elektromagnetska ravnoteža u ćelijama osnovni preduslov za zdrav, normalan život: “Ali, kad se čovek kreće po opasnim poljima može izgubiti dragocenu energiju ili je dobiti previše.”.

Nikola Tesla

Ceo vek će proći od ovih Teslinih reči da bi ih u potpunosti potvrdio rad nemačkog inženjera i fizičara Roberta Endrosa koji je serijom eksperimenata vršenih od 1992. nesumjivo utvrdio da unutrašnji elektricitet omogućava ćeliji da radi prema svom sopstvenom ritmu. Kad do nje stižu talasi inteziteta jačeg ili slabijeg od njenog, oni remete taj prirodni ritam (po principu rezonancije) i ona ubrzava ili usporava svoj rad, počinje da greši u radu, odumire ili se nekontrolisano deli.

Struja i elektricitet koliko može koristiti čoveku toliko mu mogu i odmoći. Tesla je, u medicinske svrhe, tokom 1891/92. godine projektovao i izradio više svojih električnih oscilatora visoke frekvencije. U principu, to su bili uređaji koji su se sastojali od mašine (generatora visoke frekvencije sa 5-10000 treptaja u sekundi), koju napaja transformator od više desetina hiljada volti. Na krajevima sekundara ovog transformatora se nalazi varničar – dve blisko razmaknute kuglice. Upotreba Teslinih struja u lečenju ljudi simbolično je najavljena njegovim čuvenim predavanjem pred članovima Američkog instituta elektroinženjera u Kolubija koledžu u Njujorku 20. maja 1891. godine.

Profesor Monel ovako je u svojoj knjizi opisao ovo Teslino nezaboravno predavanje: “Te majske noći 1891.g. Nikola Tesla, Srbin, mlad i entuzijasta sa poetskim nadahnućem i izgledom jednog genija, stajao je ispred Američkog instituta električnih inženjera, paleći sijalice sa strujom koja je neškodljivo prolazila kroz njegovo telo i grejala do usijanja žice dodirom njegove ruke… Sa veselim držanjem i bez fizičkog naprezanja, Tesla se uključio u električno kolo struje koja bi, po svim zakonima jednosmerne i naizmenične struje, dovela predavanje do kraja, jer bi dragi predavač bio mrtav! Ipak, on se izvukao, zapanjujući gledaoce, prikazujući sve više i više razna neuobičajena električna pražnjenja, novorođena u nauci o elektricitetu i krštena imenom visoke frekvencije. Ovo predavanje je proslavilo Teslu u celome svetu.”

ČUDESNO DRVO – PAULOVNIJA

Projekat pošumljavanja Kine paulovnijom je rezultovao povećanjem proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanjem erozijem na oko 3 miliona hektara zemlje. Takođe, paulovnija je drvo izbora za pošumljavanje Australije, Nemačke, Amerike i Paname. Ali ne i za Srbiju.

pauvlovnija

Osim Azije, gde je bilo na ceni, caričino drvo (kako su ga još nazivali) je stiglo u Ameriku u XIX veku. Neuobičajeno za poslovnost Amerikanaca, ali širenje istočnom obalom nije bio planski potez lukavih trgovaca već slučajnost. Ako u prirodi postoje slučajnosti. Izvozni tovar iz Kine je u sebi nosio i neželjene goste – plodove caričinog drveta koji su imali ulogu današnjih kuglica od stiropora, dakle da zaštite vredan tovar od neugodnog puta. Semenke tog ploda su se rasule po američkoj zemlji i tu dokazale još jedno svoje ime – od «brzorastućeg drveta» su začas nastale šume.Nekada davno u Kini rođenje ćerke je pratila sadnja drveta. Sudbina tog drveta je pratila sudbinu devojčice: onog dana kada je pognute glave morala da, bez prava na prigovor, krene na formalno upoznavanje sa čovekom uz čiju će narav morati da provede čitav život, oštrila se sekira. Od drveta, zvanog kiri, pravio se nameštaj, klompe, muzički instrumenti koji su bili poklon od porodice za odlazeću ćerku.

Iz Kine su stizali proizvodi od kiri drveta u Evropu gde su brzo postali veoma cenjeni. Toliko da legenda kaže da je svoj zvaničan, latinski naziv, drvo dobilo u čast princeze Ane Pavlovne, ćerke ruskog cara Pavla. Od tada je poznato kao paulovnija. Paulovnija je u tadašnje doba, ne baš bolje ali definitivno drugačije jer se još uvek cenila lepota, imala pre svega estetsku vrednost. Svetle boje, mekano i pogodno za obradu dok je sveže a opet nepodložno deformaciji kad odstoji, predstavljalo je idealan materijal za nameštaj i ukrasne predmete. Paljenjem su se dobijale ugljene olovke, prah se koristio za vatromet, od kore se pravila boja a lišće se koristilo za spravljanje sredstva protiv crva. Ostale kvalitete, a ima ih mnogo, paulovnija je otkrivala postepeno, sloj po sloj.

Uzmimo kao primer bilo koju zemlju u razvoju. Naravno da je takvoj državi potrebno mnogo drveta. Ali i sve više plodnog zemljišta. Tako pluća gube bitku sa stomakom. Šume se seku, a zemlja postaje gola sve dok neko ne shvati da će biti problema i sa stomakom. Erozija ugrožava njive a građe je sve manje. Tada bi ta država trebalo da donese mudru odluku da pošumi opet zemlju i svuda zasadi paulovniju. Napravi stablima zaklone od vetra za useve i smanji njegove nalete za 30% i poveća vlažnost za desetak odsto. Pa čak i da pomeša paulovniju sa žitaricama i povrćem. Ako se stabla postave na odgovarajućoj udaljenosti unutar njive sa posejanom pšenicom, prinos se povećava za 7-12%. A da ne pričamo o tome da je u pitanju drvo koje brzo raste i kome je potrebna minimalna nega i ulaganje. U prvoj godini već dostiže visinu od 3-4,5 metra, a zrelu visinu od desetak metara ima u trećoj godini. Njegovo ogromno lišće je sjajna stočna hrana i đubrivo. Ako se na njivi od jednog hektara posadi 50 stabala za 10 godina se dobije 20-30 kubika kvalitetnih drva. Ukoliko se od posečene paulovnije naprave briketi dobije se ogrev sa energetskom vrednošću uglja a bez štetnih sastojaka u dimu. Pluća ponovo dišu.

Projekat pošumljavanja Kine paulovnijom je rezultovao povećanjem proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanjem erozijem na oko 3 miliona hektara zemlje. Takođe, paulovnija je drvo izbora za pošumljavanje Australije, Nemačke, Amerike i Paname. Ali ne i za Srbiju. Šume se seku i slabo obnavljaju, jer ovde drvo još uvek spada u jeftin ogrev, pa je tražnja povećana u ova teška vremena. U Vojvodini je situacija posebno kritična. Kako kažu iz JP «Vojvodinašume», ukoliko se na vreme ne podignu zasadi, odnosno ne poveća šumovitost Pokrajine sa sadašnjih šest na 14 procenata, Vojvodini preti da od ekološke postane prava pustinja. A paulovniju retko ko pominje. Još 1997.godine profesorka Šumarskog fakulteta Dragica Vilotić i inženjer Slobodan Vukojevac su započeli priču o paulovniji, ali očigledno nisu naišli na razumevanje. Danas postoji zasađena ogledna plantaža na samom severu Vojvodine u peskovitom tlu da bi se dokazao uspešan rast paulovnije i na takvom, vrlo lošem tlu. I zaista, ovo čudesno drvo i tu uspeva. Bez obzira na to, projekat «Čudesno drvo» će u Srbiji morati da sačeka neka mudrija vremena.

Željko Stanković
www.ekologija.rs